Монтреал (Montréal)
На простору данашњег Монтреала живели су Ирокези, када је до њих 1535. године стигао француски истраживач Жак Картје. Прва европска насеобина на месту данашњег Монтреала подигнута је 1642. Француски досељеници су је назвали Вил Мари де Монреал. Уследила је брза колонизација као последица трговине крзном. Британске снаге су заузеле град 1760. који је 1763, са осталим деловима Нове Француске, постао део Британске Северне Америке. Монтреал је био главни град Канаде од 1844. до 1849.
Данас је Монтреал једна од главних канадских лука и њен најважнији културни центар. Монтреал је незванична франкофонска престоница Северне Америке и после Париза највећи франкофони град у свету. У граду су 1976. одржане Летње олимпијске игре 1976.
[[Марше Бонсекур у јесен Монтреал се налази на југозападу покрајине Квебек, приближно 275 -{km}- јужно од града Квебек, седишта покрајине, и 167 -{km}- источно од Отаве, главног града Канаде.
250п Град је добио име по најпознатијој географског одлици острва, брду Мон Роајал (Mont Réal на средњовековном француском, односно на савременом француском), чији је највиши врх Колин де ла Кроа (232 -{m}-). Друга два врха су Колин де Утремон (или Маунт Мари, у кварту Утремон) висок 211 -{m}- и врх Вестмаунт висок 201 -{m}-. Брдо је део ланца Монтережијских брда (Монтериџијских на енглеском) смештених између Лоренсових и Апалачких планина.
Монтреал је центар монтреалског метрополиса, а граничи се са градовима Лавал на северу, Лонгој, Сен Ламбер, Бросар и другим општинама на југу, Репентињи на истоку и општинама Вест Ајланда на западу. Англофоне општине Вестмаунт, Монтреал Запад, Хампстед, Кот Сен Лик, Мон Роајал и франкофона енклава Монтреал Исток у потпуности су окружене градом Монтреалом.
Географска карта - Монтреал (Montréal)
Географска карта
Земља (геополитика) - Канада
Валута / Језик
ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
---|---|---|---|
CAD | Канадски долар (Canadian dollar) | $ | 2 |
ISO | Језик |
---|---|
IU | Инуктитут језик (Inuktitut) |